7
апр
2017
2

PA KAO – Vladimir Tabašević / Pakleno neobična književnost


Teško je objasniti fenomen zvan Vladimir Tabašević. Do pre godinu dana totalni anonimus, a sada, jedan od najtraženijih Laguninih pisaca, čiji roman Pa kao je, do ovog trenutka, imao četiri izdanja. Roman koji je, pritom, daleko od bilo kakve lake litarature. Roman koji je bio u najužem izboru za NINovu nagradu. I koji je, po mnogima,  možda najviše zaslužio tu nagradu. Tabašević je ušao u žižu javnosti i zbog toga što je otvoreno kritikovao NINov žiri zbog dodeljivanja nagrade Ivani Dimić. Čime je, naravno, javno izrazio misao sa kojom  se slažu mnogi domaći književni krugovi.

Vladimir Tabašević je jedna od najoriginalnijih pojava srpske književnosti dosadašnjeg 21. veka.

Ali, da se mi vratimo na Pa kao. A taj roman nećemo moći razumeti ako se ne nastavimo baviti samim Tabaševićem. Ako ne pokušamo odgonetnuti ko je Vladimir Tabašević?

pa kaoA priča o njemu opet počinje sa NINovom nagradom. I to onom pretposlednjom. Tada smo po prvi put čuli za ovog beogradskog pisca koji je rođen 1986. u Mostaru. Njegov prvi roman Tiho teče Misispi, koji je autor prvo objavio kao samizdat, a  onda je i reizdat u jednoj maloj izdavačkoj kući. Tabašević je sa tim romanom isto, kao debitant, ušao u uži izbor za NINovu nagradu. Pre toga je objavio i nekoliko zbirki pesama, ali ko još čita pesme u Srbiji. Tiho teče Misisipa je skrenuo pažnju na ovog pisca. A ta pažnja ne jenjava. Pa kao ju je samo još više produbio.

Od čega krenuti predstavljajući novi roman Vladimira Tabaševića? Samo me nemojte pitati o čemu se tu radi. To je onaj tip knjige koju, kad pročitate, u stvari ne znate o čemu se tu radi. Kao kod onih apstraktnih slikara kod kojih ne znate u šta gledati dok im posmatrate sliku. Kao neko ko voli žanrovsku književnost, naročito krimiće, ne mogu reći da mi je ovakva apstraktna, i visoko umetnički estetizovana književnost, naročito bliska. Ali, Tabašević je jedan od izuzetaka. U tome i jeste draž ovog autora. Ovaj momak je prava enigma. On pomera sve moguće granice. On je u stanju da svojim stilom obori i najoštrije književne kritičare, ali i da privuče najširu moguću publiku – onu koja čita razne Alimpićke i Dedićke. Tabašević se, prosto, igra sa književnošću. Igra – to je prava reč. Kao talentovani fudbaler koji se zanese na terenu, prosto, samo poželi da što više uživa u igri koju voli. Tako je i sa Tabaševićem u književnosti. On se poigrava sa književnošću, koju toliko voli, i za koju je toliko talentovan.

Vidite da uporno odbijam da dam bilo kakav sinopsis knjige. Što nije tipično za moje recenzije. Uostalom, pročitajte kratak sinopsis na koricama knjige. Ja bih ovde želeo da se još malo zadržimo na tom neverovatnom Tabaševićevom stilu. Sećam se, kad sam prvi put čitao Saramaga, pitao sam se: da li su ovako dugačke rečenice normalne, da li je gramatički ispravno pisati velika slova posle zareza, šta rade Saramagovljevi lektori? Slično možete pomisliti i dok čitate Tabaševića. Ljudi moji, je li ovo moguće?

Pa kao se, na jedan Kamijevsko-Sartrovski način hvata u koštac sa svim mogućim besmislima i naših ličnih, i kolektivnih života. Uz jednu Basarističku britku ironiju.

Ne samo da je Pa kao knjiga koju je nemoguće prepričati. To je i knjiga čije je rečenice, rečenicama nemoguće opisati. Iako se proslavio kao prozni pisac, vidi se da će Tabašević u duši uvek biti samo pesnik. Čak i u samom naslovu – Pa kao – možete videti tu vrstu poigravanja sa rečima kojom autor pribegava u čitavom romanu. To prosto morate pročitati. Pošto ne pišemo o radnji, već se fokusiramo na stil, pogrešno bi bilo pomisliti da je Pa kao nekakav post-postmodernistički pakao, bućkuriš kojem je poigravanje sa rečima jedini cilj postojanja. Naprotiv, atmosferičnost priče, poruka romana – to je jednako vredno kao i neobičan stil Tabaševićeve proze. Pa kao se, na jedan Kamijevsko-Sartrovski način hvata u koštac sa svim mogućim besmislima i naših ličnih, i kolektivnih života. Uz jednu Basarističku britku ironiju.

Predstavljajući Tabaševićev prvi roman Tiho teče Misisipi, Teofil Pančić je rekao da je to autor koji će se ili kao kometa na kratko vinuti i pasti, ali će postati klasik književnosti ovog dela Evrope. Posle romana Pa kao, ja bih pre rekao ovo drugo. Vladimir Tabašević je jedna od najoriginalnijih pojava srpske književnosti dosadašnjeg 21. veka.

Sledeća dobra knjiga ocena

pa kaoPa kao

Vladimir Tabašević

Izdavač: Laguna

Beograd, 2016.

Related Post

Preporučujemo da pogledate

SAVRŠENO SEĆANJE NA SMRT – Radoslav Petković / Okultni triler srpskog Umberta Eka
SONATA ZA LOŠEG ČOVEKA – Aleksandar Gatalica / Može li nemoralan čovek postati moralan?
ISLEDNIK – Dragan Velikić / Stvarnost kakvu nam je i sam život isporučuje

Komentar