26
феб
2017
0

DESET ZAMKI – Vasa Pavković / Krimi priče u duhu vremena

Svakome ko imalo poznaje domaću književnu scenu, ne treba posebno predstavljati Vasu Pavkovića. Jer, on je već decenijama nerazdvojni deo te scene. Čovek koji je bio urednik Narodne knjige – nekada najveće domaće izdavačke kuće. Predsednik NIN-ovog žirija u nekoliko navrata. Filološki stručnjak koji već decenijama radi u Institutu za srpski jezik, urednik rečnika SANU. Književni kritičar iza kojeg su ostali nebrojani književno-teorijski tekstovi. Pesnik i prozaista sa nizom objavljenih knjiga i osvojenih književnih nagrada. I ko zna šta sve još…

Proza Vase Pavkovića na Hemingvejovski način hvata detalje i uvlači nas u njih.

Ova recenzija bi, bez problema, mogla da prođe samo u nabrajanju ko je Vasa Pavković. Ali, ovaj prostor iskoristićemo da vam predstavimo Vasu Pavkovića onako kako ga mnogi još uvek ne znaju – kao crime fiction autora.

deset zamkiDeset zamki je nevelika zbirka kriminalističkih priča. Deset relativno kratkih priča, odnosno, deset različitih uzbudljivih slučajeva iz duge i uspešne karijere policajca i kasnije advokata Todića. Priče obuhvataju različite periode i epohe. Od ranih šezdesetih, kada je Todić radio u policiji kao islednik, pa u narednih više od četiri decenije, tokom kojih će on najvećim delom provesti u advokatskoj praksi. Na različitim prostorima, od Kikinde i Novog Sada, pa do Pančeva i Beograda.

Priče iz Deset zamki, možemo nagrubo podeliti na dve osnovne vrste. One klasične, u kojima dobijamo sve ono što se i očekuje od krimi žanra. Taj korpus priča dolazi nam uglavnom iz onog policijskog dela Todićeve karijere. I tu imamo priče o rešavanjima ubistava, o jednom serijskom ubici ili recimo jednu priču neobičnog naslova: Čovek-burgija. To je interesantna priča o jednom od najnezgodnijih provalnika u SFRJ. Onaj drugi korpus priča uglavnom je iz Todićeve advokatske karijere. Slučajevi koji nemaju klasičan krimi zaplet, ali koje su svakako neobični na svoj način, i kojima to što su iz domena prava – opravdava da budu tu gde jesu.

Od nekoga ko ima takvu književno-teorijsku zaostavštinu kao što je Vasa Pavković, a ko se lati da piše žanrovsku književnost, svakako da očekujemo da svojim pisanjem probije kalupe žanra. Vasi se to dešava, ali, naravno, u onom najpozitivnijem smislu. Todićevi slučajevi nisu samo obične krimi priče. To su i priče o duhu vremena. To su duboke analize onog prohujalog i propalog socijalizma, ali i otvorena kritika onog bezdušnog tranzicijskog kapitalizma u kojem još uvek živimo. Naročito je zanimljiv način na koji nam autor psihološki profiliše svog glavnog junaka. Todićeve lične moralne dileme koje daleko prevazilaze njegove pravničke borbe u sudnici. Njegovu borbu sa nostalgijom, starošću, usamljenošću, prolaznošću. Proza Vase Pavkovića na Hemingvejovski način hvata detalje i uvlači nas u njih. Tako dok čitamo kako Todić pije pivo u kikindskom Hotelu Evropa, mi kao čitaoci, ne samo da osetimo kao da smo tu – već poželimo i sami da od konobara naručimo kriglu piva.

Deset zamki je fikcija u kojoj je sve tako neverovatno stvarno.

Mnogi domaći crime autori, vrlo često upadaju u zamku neautentičnosti. Radnja im se zbiva u Srbiji, ali njihovi junaci su, u stvari, Amerikanci ili Skandinavci, samo što im se prezimena završavaju na , a u svemu ostalom kao da hode kroz Njujork, Los Anđeles, Stokholm ili Oslo, a ne kroz ulice srpskih gradova. Vasa nema taj problem. Advokat Todić je autentični srpski junak. Deset zamki je fikcija u kojoj je sve tako neverovatno stvarno.

Znamo od ranije da je Vasa Pavković majstor upravo kratke proze. Ali, i pored toga, neverovatno je koliko je toga, on kao autor, uspeo da smesti u tako neveliki prostor kao što je knjižica Deset zamki. Nama kao čitaocima ostaje žal, osećaj da smo na neki način uskraćeni, jer advokat Todić zaslužuje i daleko veći prostor. To nam na neki način autor ispravlja obećanjem na kraju knjige da će avanture advokata Todića verovatno imati nastavak.

U tom slučaju, možemo mu poručiti ono što je Stiven King u jednom pismu poručio jednom piscu kojeg je voleo da čita, a koji je napisao jako malo knjiga: „Piši čoveče! Piši. Ne mogu da dočekam tvoju novu knjigu.”

Sledeća dobra knjiga ocena

deset zamkiDeset zamki

Vasa Pavković

Izdavač: Vukotić Media

Beograd, 2016.

Related Post

Preporučujemo da pogledate

INTERVJU: MARKO POPOVIĆ – Posttranziciona Srbija pruža veoma zahvalne kulise za napetu i uzbudljivu priču
UBISTVO U KAPETAN MIŠINOJ – Nenad Novak Stefanović / Šerlok Holms jugoslovenske kraljevske epohe
JEDAN POGREŠAN KORAK – Marko Popović / Primer savršeno napisanog prvenca
JEDNO ĐUBRE MANJE – Đorđe Bajić / Serijal o neodoljivom inspektoru Limanu

Komentar