28
окт
2016
0

KLUB ZA VEŠANJE – Toni Parsons / Uzimanje pravde u svoje ruke

Mnogi su bili skeptični kada je Toni Parsons rešio da skroz promeni kurs svog pisanja. Da se oproba i kao pisac kriminalističkog žanra. Kult jednog od najpoznatijih savremenih britanskih pisaca on je izgradio na nečemu sasvim drugom. Prvenstveno na romanu Čovek i dečak – planetarno popularnom bestseleru, koji mu je i u Srbiji godinama donosio status jednoj od najčitanijih i najomiljenijih stranih pisaca. Mnogi su mislili da se previše kocka sa svojim književnim ugledom sa prelaskom na krimiće. Ali, izgleda da je Toni Parsons potvrdio onu izreku da ima samo dobrih ili loših pisaca, bez obzira u kojem su žanru.

U moru pre svega skandinavskih krimića koji nas poslednjih godina zapljuskuju, Toni Parsons svakako da je pokušao da unese nešto novo.

Klub za vešanje je treći i poslednji roman iz serijala o Maksu Vulfu, detektivu londonske policije. Prva dva čine naslovi: Jedan po jedan i Stari grobovi. Dok u ta prva dva nastavka o Maksu Vulfu, Parsons kao da se i sam bojažljivo uhodavao u svoju novu ulogu pisca krimića. Klub za vešanje je njegovo potpuno ostvarivanje u tom žanru.

klub-za-vesanjeRadnja ovog romana veoma je slična jednoj sezoni popularne BBC-ijeve kriminalističke serije Luther – uzimanje pravde u svoje ruke i razračunavanje sa zločincima. Grupa maskiranih i samozvanih osvetnika otima kriminalce koji su se kroz pravosudni sistem provukli blagim kaznama, neprikladnim za stepen počinjenog zločina. Osvetnici otete ljude vešaju i taj događaj uživo prenose na internetu uz haštag #vratite je, misleći pritom na smrtnu kaznu. Dok se broj žrtava povećava, a podrška otmičarima od strane javnosti sve više raste, prvi rezultati istrage Maksa Vulfa će pokazati da se radi o neverovatno dobro organizovanoj grupi. Profesionalci među kojima moguće da ima i aktivnih članova policije ili vojske.

Zanimljiv je taj neki univerzalni nivo borbe između Dobra i Zla, Pravde i Nepravde, na koji Parsons uzdiže priču. Maks Vulf će navući na sebe mržnju javnosti i mnogih svojih kolega, samo time što će otvoreno govoriti da su dela otmičara nepravedna. U tom testu kolektivnog ludila u koje su mnogi zapali, Vulfov moralni kompas neće se pomeriti. On i dalje smatra da je zločin počinjen u ime pravde jednako zločin kao i svaki drugi. Paralelno sa Vulfovim lovom na tajanstvene otmičare koji su rešili da pravdu uzmu u svoje ruke, Parsons nas u ovoj knjizi vodi kroz pravu jednu zločinačku istoriju Londona. Posetićemo Crni muzej Novog Skotland Jarda u kojem ćemo se upoznati sa najvećim zločinima i zločincima Velike Britanije. Naročito će biti zanimljiva šetnja podzemnim ruševinama srednjovekovne tvrđave Njugejt – londonske sramote i britanske Bastilje, kako zovu ovu tvrđavu u kojoj su se vekovima odvijale najgroznije torture i najveća pogubljenja ljudi. I upravo će se pokazati da će ova paralela sa Njugejtom biti i ključna u rešavanju same misterije.

Toni Parsons je i u ovom romanu zadržao neke svoje šablone koji su ga proslavili kao pisca. Maks Vulf je samohrani otac, a njegov otac je veteran Drugog svetskog rata. Likovi su dobro isportretisani. A parsonovštinu vidimo i u toj nekoj lakoći pisanja, jednostavnosti izraza i odličnom smislu za detalje iz svakodnevnog života. Naročito bih pohvalio London iz Parsonovog romana. Grad je tako živahno opisan da vi kao čitaoci imate osećaj da se i zaista krećete kroz te kvartove, lokale, muzeje i zgrade. Duh Londona , taj neki jak lokalni karakter koji Parsons daje svojoj priči, nešto je što apsolutno obeležava njegovu prozu.

Paralelno sa Vulfovim lovom na tajanstvene otmičare koji su rešili da pravdu uzmu u svoje ruke, Parsons nas u ovoj knjizi vodi kroz pravu jednu zločinačku istoriju Londona.

Za većinu onih pravih ljubitelja trilera i krimića, Parsonovi zapleti su možda isuviše jednostavni. To je ono na šta bi on svakako trebalo da obrati pažnju ako želi da ostane u žanru. U moru pre svega skandinavskih krimića koji nas poslednjih godina zapljuskuju, Toni Parsons svakako da je pokušao da unese nešto novo. Uostalom, poslušajmo šta je on sam rekao pre dve godine u intervjuu za B92: „Čitao sam krimiće celog života i svestan sam šta taj žanr podrazumeva, kakvu formu ima, i ne želim da gledam još jednog depresivnog skandinavskog detektiva kako bulji u svoj viski na kraju dana i misli kako je život besmislen. Ne zanima me to.”

Sledeća dobra knjiga ocena

klub-za-vesanjeKlub za vešanje

Toni Parsons

Izdavač: Laguna

Beograd, 2016.

Related Post

Preporučujemo da pogledate

U TAMNOJ DUBINI – Robert Brindza / Serijal o Eriki Foster #3
TVOJ POSLEDNJI DAN – Danijel Kol / Karizijevski mračno i brutalno
DEVOJKA U LEDU – Robert Brindza / Šablonski leden krimić
USPON ZLA – Robert Galbrajt / Uspon Dž. K. Rouling u krimi žanru

Komentar