7
окт
2016
0

RAT NEMA ŽENSKO LICE – Svetlana Aleksijevič / Rat iz ženskog ugla

(Naslovna fotografija, Photo by www.wintag.es)

Beloruska književnica koja je dobitnica Nobelove nagrade u 2015. godini; roman na kojem je radila četiri godine, prikupljajući priče ratnih veteranki; mnogi kritičari smatraju ovaj roman remek-delom savremene književnosti. Predstavljamo vam Rat nema žensko lice.

Ovu potresnu priču je oblikovalo više od dve stotine žena koje su opisale svoja osećanja i prepričale doživljaje kada su postale vojnici 1941. godine. I da, pravi vojnici: one nisu samo previjale ranjenike i spasavale ih, one su bile snajperisti, ubijale su, bacale bombe, letele, bile na frontu.

Ona je ovim delom zasnovala sebi svojstvenu književnu vrstu, a to je roman glasova – pristup kojim zahvaljujući više stotina očevidaca stvara sliku jednog vremena.

Da li ste znali da je oko milion sovjetskih žena učestvovalo u Drugom svetskom ratu? Ovo je njihova priča.

Rat nema žensko licePriča koja se umnogome razlikuje od muških priča, jer ne govori o herojstvu, činovima, pobedi, već o ogoljenim, realnim, potresnim situacijama koje su se svakodnevno dešavale u ratu. Možda se ove ženske priče razlikuju od muških upravo zbog jedne činjenice koju i sama autorka primećuje: ženama je mnogo teže oduzeti nečiji život, jer ga upravo one daruju na ovom svetu.

Na svako pitanje ili nedoumicu nad kojima biste mogli ostati zamišljeni dok čitate ovaj roman, autorka vam već odgovara. Daje vam odgovore, za koje samo ostaje da ih razumete ili ne.

Ona opisuje i svoj višegodišnji put pisanja i kako je doživljavala sve ono što su joj žene govorile i poveravale:

Zamislila sam se nad pitanjima za koje ranije nisam ni mislila da postoje. Na primer, zašto se ne čudimo zlu, zar u nama nema čuđenja pred zlom?

Objašnjava nam i zašto se njeno delo razlikuje od ostalih knjiga o ratovima, istorijskih dela:

Ne, ja tražim drugo. Sakupljam ono što bih nazvala znanjem duha. Idem po tragovima duševnog života, vodim zapis duše. Put duše je za mene važniji od samog događaja…“

Pišem istoriju osećanja… Istoriju duše… Ne istoriju rata ili države i ne život heroja, već istoriju malog čoveka, izbačenog iz običnog života u epsku dubinu ogromnog događaja. U Veliku istoriju.“

Ovim rečima ona je sažeto objasnila sve što je htela da postigne ovim romanom i uspela je u tome. Prikazala je sav užas rata i naznačila koliko je mir dragocen. Svuda, sa svima, sa samim sobom.

Možda je danas neshvatljivo otkud tolika želja svih ljudi, pa i mladih devojaka, da se priključe ratu, ali trebalo bi razumeti: one su učene da vole domovinu i da je ona ispred svega. Ne političke vođe, već svoju zemlju. I smatrale su da je i njihova dužnost odbraniti je, zarad budućnosti svoje dece. Evo kako to objašnjava jedna od učesnica rata:

Istoričari će još stotinu godina tumačiti taj fenomen. Kakvi su to bili ljudi? Otkuda su? Shvatate, trudnica nosi minu… Eto, čekala je dete… Volela je, želela je da živi… Ali je išla… Ne radi Staljina, nego radi svoje dece. Radi njihovog budućeg života. Nije htela da živi na kolenima. Da se pokori neprijatelju… Možda smo bile slepe, ne kažem, mnogo toga nismo znale ni razumele, ali bile smo slepe i čiste istovremeno. Bile smo iz dva dela, iz dva života. Treba to da zapamtite…“

Preko sto poseta velikih i malih gradova, sela – da bi čula i videla istinu. Da bi prenela glas onih čiji glas više ništa ne znači danas, čija osećanja nisu bila važna… Sve dok ih nije posetila Svetlana Aleksijevič.

Ovu potresnu priču je oblikovalo više od dve stotine žena koje su opisale svoja osećanja i prepričale doživljaje kada su postale vojnici 1941.

Ona je ovim delom zasnovala sebi svojstvenu književnu vrstu, a to je roman glasova – pristup kojim zahvaljujući više stotina očevidaca stvara sliku jednog vremena.

Kroz potresne ispovesti možda će svima nama biti neke stvari jasnije o životu, ljubavi i razarajućoj mržnji koja može doneti samo haos i zlo. I zato mislimo da ovaj roman treba svako pročitati.

Za kraj, par rečenica o autorki: Svetlana Aleksijevič je beloruska novinarka i književnica. Napisala je pet knjiga dokumentarne proze u kojima se bavila Drugim svetskim ratom, Černobiljskom katastrofom, sovjetskim ratom u Avganistanu i životom u postsovjetskom dobu. Dobitnica je brojnih književnih nagrada, među kojima su i Nacionalna nagrada književnih kritičara Amerike, Nagrada „Oksfam Novib – PEN“ i Nobelova nagrada za književnost 2015. Dela su joj prevedena na 22 jezika.

Sledeća dobra knjiga ocena

Rat nema žensko liceRat nema žensko lice

Svetlana Aleksijevič

Izdavač: Čarobna knjiga

Beograd, 2016.

Related Post

Preporučujemo da pogledate

DNEVNIK CRNOG ĐAVOLA – Robert Vitman i Dejvid Kini / Priča o dnevniku Alfreda Rozenberga
SLAVUJ NAD PIRINEJIMA – Kristin Hana / Da li je moguće ostati čovek u ratu?
SVA SVETLOST KOJU NE VIDIMO – Entoni Dor / Dobrota kao nevidljiva sila koja sve osvetljava

Komentar