24
авг
2016
0

A ZAŠTO NE BAŠ JA? / Odlomak iz knjige „Dah života“ Pola Kalanitija

(Naslovna fotografija: Dr Pol Kalaniti, Photo by: paulkalanithi.com)

(Odlomak iz knjige Dah života Pola Kalanitija)

Jednoga dana u kafeteriji, dok sam kupovao svoj tipični doručak – dijetalnu koka-kolu i sendvič-sladoled – pejdžer je najavio da stiže pacijent sa ozbiljnom povredom. Potrčao sam na traumotološko i ćušnuo sendvič-sladoled iza računara upravo u trenucima kada su stigli radnici hitne pomoći, gurajući kolica i deklamujući podatke: „Muškarac, trideset dve godine, udes na motociklu, šezdeset pet kilometara na sat, moguće je da mu mozak curi na nos…”

Smesta sam se bacio na posao: viknuo sam da donesu pribor za intubaciju, pa krenuo da ispitujem ostale životne funkcije. Čim je uspešno intubiran, pregledao sam mu brojne povrede: lice izubijano, koža zguljena od letenja po asfaltu, zenice proširene. Nakrcali smo ga manitolom da bi se smanjio otok mozga i hitro ga prebacili na skener: razmrskana lobanja, masivno difuzno krvarenje. U glavi sam već planirao rez na lobanji, kako ću izbušiti kost, evakuisati krv. Pritisak mu je naglo spao. Žurno smo ga vratili na traumatološko, i taman kada su pristigli i ostali iz traumatološke ekipe, njemu je srce stalo. Okružio ga je pravi vihor aktivnosti: ubačeni su kateteri u femoralne arterije, tubusi gurnuti duboko u grudi, ubrizgani lekovi i infuzioni rastvor, a za sve to vreme pesnice su udarale po njegovom srcu kako bi krv i dalje strujala krvotokom. Posle trideset minuta, pustili smo ga da umre na miru. S takvom povredom glave, svi smo složno promrljali, bolji je izbor smrt.

Išunjao sam se sa traumatološkog taman kad su uveli porodicu da vidi pokojnika. A onda sam se setio svoje dijet-kole, svog sendvič-sladoleda… i tropske vrućine traumatološkog odeljenja. Dok me je jedan specijalizant sa urgentnog zamenjivao, opet sam se ušunjao, kao duh, da spasem svoj sendvič-sladoled u prisustvu leša nečijeg sina kog nisam mogao da spasem.

Trideset minuta u frizu reanimiralo je sendvič. Prilično je ukusan, pomislio sam dok sam odlepljivao ljuspice čokolade, a porodica preminulog izgovarala poslednje zbogom. Zapitao sam se: nisam li, za to kratko vreme lekarskog staža, postigao više moralnih padova nego koraka napred.

* * *

U tom času, vratile su mi se kao bujica sve one prilike kad nisam pokazao saosećanje: trenuci kad sam insistirao na otpuštanju iz bolnice uprkos pacijentovoj zabrinutosti, zanemarivao pacijentove bolove jer su me zvale druge hitne obaveze. Ljude čije sam patnje gledao, beležio i uredno pakovao u razne dijagnoze ne prepoznajući njihov značaj – svi su se oni vratili, osvetoljubivi, gnevni i neumoljivi.

Pobojao sam se da sam na putu da postanem onaj Tolstojev stereotip doktora, preobuzet šupljim formalnostima, usresređen na mehaničko lečenje bolesti – dok mu potpuno promiče onaj važniji značaj čoveka. („Doktori su dolazili Nataši i pojedinačno i na konzilijume, govorili mnogo francuski, i nemački, i latinski, osuđivali jedan drugog, prepisivali najrazličitije lekove za sve bolesti za koje su znali; ali nijednom od njih nije padala na um prosta misao da njima ne može biti poznata bolest od koje je bolovala Nataša.”) Došla mi je jedna majka kojoj je upravo dijagnostikovan rak na mozgu. Bila je zbunjena, preplašena, savladana neizvesnošću. Ja ipak preumoran, odsutan. Na brzinu sam odgovorio na njena pitanja, ubedio je da će operacija biti uspešna, ubedio i sebe da nemam dovoljno vremena da joj pošteno odgovorim na sve što pita. Ali zašto nisam stvorio to vreme?

* * *

Ako teret smrtnosti ne postaje lakši, neće li bar postati prisniji?

Čim mi je dijagnostikovana neizlečiva bolest, počeo sam da sagledavam svet iz dva različita ugla: smrt sam posmatrao kao doktor i kao pacijent. Kao doktor, bio sam dovoljno mudar da ne izjavim: „Rak je bitka u kojoj ću ja pobediti!“, a i da ne upitam: „Što baš ja?“ (Odgovor: A zašto ne baš ja?) Poput sopstvenih pacijenata, morao sam da se suočim sa smrtnošću i pokušam da shvatim šta mome životu daje vrednost.

(Odlomak iz knjige Dah života Pola Kalanitija)

Related Post

Preporučujemo da pogledate

DAH ŽIVOTA – Pol Kalaniti / Lekar koji je opisao sopstvenu smrt
5 laganih knjiga za vrelu letnju plažu

Komentar