21
јул
2016
0

Donato Karizi – Svi smo mi potencionalne ubice

(Naslovna fotografija, Donato Karizi, Photo by libri.labottegadihamlin.it)

Na nebu kriminalističkog žanra koje je pre svega poznato po američkim, britanskim, a u poslednje vreme i skandinavskim piscima  –  zasjala je i jedna nova zvezda. Italijan Donato Karizi. Vulkan je do sada objavio prevode četiri njegove knjige. Pa eto dobrog razloga i prilike da se pozabavimo likom i delom ovog italijanskog masjtora krimi priča koje uteruju strah i jezu u kosti.

Radi se o piscu srednje generacije, rođenom 1973. godine. Studirao je pravo i kriminalogiju, ali se većim delom svog života bavio pisanjem. I pre nego što se proslavio kao pisac, Donato Karizi je izgradio svoje ime kao uspešan televizijski i pozorišni scenarista. Svoj prvi roman Šaptač on je objavio 2009. Šaptač je postao svestki bestseler. Preveden je na desetine jezika. Ta knjiga će od Donata Karizija napraviti ono što je on danas. Poznati pisac krimića čije su knjige prilično mračne. Autor osebujnog izraza, specifičan i po tome što inspiraciju za svoje romane pronalazi u stvarnim događajima i likovima.

Ne postoje ljudi koji su samo dobri ili zli, i ko god kaže drugačije opasan je…Unutrašnje zlo može da se manifestuje na različite načine. Svi smo mi potencionalne ubice.

Ali, krenimo redom…

Ciklus romana o Mili Vaskez

Pored već spominjanog Šaptača, drugi roman iz ovog ciklusa u kojem je glavni junak policajka Mila Vaskez je Vladar iz senke.

Donato KariziŠaptač je jezovita priča o jednom nesvakidašnjem serijskom ubici. Šest devojčica je nestalo. Policija najpre pronalazi po jednu ruku svake od njih. A onda postepeno, pod neobičnim okolnostima i na neobičnim mestima, bivaju otkrivani i njihovi leševi. Kako se istraga širi, tako dolazimo do zapanjujućih stvari. Ubica ima tako snažan mentalni sklop i tako je veliki manipulator, da nekako uspeva preko drugih počinioca da izvrši svoje zločine. Putem neke vrste autosugestije. Šaptanjem njihovoj psihi. On je Šaptač.

Karizi je isticao da su Šaptači veoma retka, ali stvarna pojava u istoriji kriminologije. Kao jednog od najpoznatijih Šaptača on navodi Čarlsa Mensona.

Policajka Mila Vaskez se pojavljuje i u Vladarima iz senke. Iako je ova knjiga sama za sebe, ona poseduje određene reference Karizijevog prvog romana, te je možemo smatrati svojevrsnim nastavkom Šaptača. I ovde imamo jednu nesvakidašnje intrigantnu kriminalističku priču. Razne osobe koje su nestale prethodnih godina i decenija, najednom se pojavljuju i izvrše masovne zločine. Kao što se u Šaptaču Karizi bavi dubokom analizom prirode serijskih ubica, tako i Vladara iz senke možemo posmatrati kao jednu dubioznu romanesknu studiju fenomena masovnih ubica, tkzv. spree killers.

Ciklus romana o Markusu i Sandri

Sandra je forenzički fotograf. Ona fotografiše mesta zločina. A Markus je bivši rimokatolički sveštenik obdaren neverovatnim sposobnostima uočavanja detalja na mestima zločina. Markus je bio član specijalnog tima vatikanskih ispovednika koji su istraživali i rešavali mnogobrojne zločine. (Karizi je tvrdio da je i ovo istina. Da je navodno sreo jednog sveštenika koji mu je otkrio postojanje ovakve jedinice unutar Vatikana.)

Donato Karizi Photo by Vulkan izdavaštvo

Donato Karizi
Photo by Vulkan izdavaštvo

Za razliku od ciklusa o Mili Vazkes, u kojima mesta radnje nisu imenovana, ali mi na osnovu imena likova i njihovih policijskih titula, možemo naslutiti reference na FBI i američku krimi subkulturu, Markus i Sandra imaju jasno geografsko odredište. I to ono koje i sam Karizi najbolje poznaje. Lovac na duše i Dečak od stakla se dešavaju uglavnom u Italiji. Najviše u Rimu, ali i u nekim drugim gradovima poput Milana. Ovaj pomak je zanimljiv, jer se autor uverio (kao što su se uverili skandinavski krimi pisci, kao što bi trebali i domaći krimi pisci da se uvere) kako za dobru krimi priču nije nužna amerikanizacija geografskih mesta i imena likova.

Glavne karaktiristike Karizijeve proze su strah i jeza. Oni vas u potpunosti obuzimaju dok čitate njegove knjige.

I u ovom ciklusu Karizi sledi svoj recept istinitih događaja, od kojih on onda gradi ideju za svoju fikciju. I ovde su polazišne ideje intrigantne, gotovo neverovatne. U Lovcima na duše, recimo, on se bavi jednim pojmom iz kriminologije koji sigurno nije poznat nikome sem ljudima koji se usko bave tom naukom. To su ubice koje uzimaju identitet svojih  žrtava. Preuzimaju ne samo njihova imena, dokumenta, identitete, već i načine ponašanja. Potpuno se uživljavaju u svoje nove lažne živote.

Proza Donata Karizija

Glavne karaktiristike Karizijeve proze su strah i jeza. Oni vas u potpunosti obuzimaju dok čitate njegove knjige. Već to vidite i po polazišnim idejama njegovih romana koje su same po sebi strašne. Ali, i dok gradi radnju i zaplete, Karizi ume biti neverovatno mračan i morbidan. Mračan i jezovit je i Ju Nesbe, na primer. Kod Karizija je to malo drugačije. On nadilazi puke okvire žanra, pa sem višeslojnosti same priče, on eksperimentiše i sa samim tehnikama pisanja. Psihologija je jedno od glavnih oruđa njegovog pisanja, pa slobodno njegove romane možemo podvesni i pod žanr psiho-triler. Tok svesti i ulasci u umove likova, jedni su od najomiljenijih uglova iz kojih Karizi voli da posmatra i vodi svoju priču.

Karizijevu umetničku sklonost da se bavi zlom, odnosno da pokuša proniknuti u samu njegovu suštinu, možda je najbolje da prepustimo samom autoru da nam je definiše:

„Ne postoje ljudi koji su samo dobri ili zli, i ko god kaže drugačije opasan je…Unutrašnje zlo može da se manifestuje na različite načine. Svi smo mi potencionalne ubice.”

 

Related Post

Preporučujemo da pogledate

GOSPODAR SENKI – Donato Karizi / Treći nastavak iz serijala o vatikanskom istražitelju Markusu
NOĆ MI TE UZIMA – Donato Karizi / Nestanak devojčice koji je uzburkao medije
MRAČNA MESTA – Džilijen Flin / Najmračniji roman američke kraljice groteske

Komentar