10
јун
2016
0

ŽUTA KABANICA – Đorđe Bajić / Prvi pravi domaći krimić

Srbija nikada nije bila plodno tle za kriminalističke romane, iako inspiracije u vidu stvarnog kriminala na ulicama, nikada nije nedostajalo. I u vreme zajedničke države, primat u ovom žanru su držali pisci iz Hrvatske (Pavličić, Tribuson). Ni pod novim geopolitičkim okolnostima ta situacija se nije promenila. Srbija je i dalje bez tradicije u kriminalističkom žanru. Dok Hrvatska nezaustavljivo grabi napred. Biblioteka Balkan Noir koju je 2014. pokrenuo zagrebački 24 Sata, iznedrila je i takve moderne velikane žanra poput Hrvoja Šalkovića i Josipa Mlakića, koji su pokorili hrvatske čitaoce.

Kod nas je istina bilo nekih pokušaja. Verica Vinsent Kol, ili recimo Mirjana Novaković koja se kao pisac beletristike okušala i u pisanju krimića – noviji su doprinosi srpskoj detektivskoj priči. I dok kriminalistički žanr postaje sve popularniji u svetu, dokazujući na primeru skandinavskih zemalja da i uz lokalne finese može biti univerzalan i globalno brendiran – situacija kod nas se ne menja.

Ako volite Stiga Lašona ili Jua Nesbea, zavolećete i Đorđa Bajića. Autentičan, uskospecijalizovan pisac odličnih kriminalističkih romana – a naš.

Zuta kabanicaA onda se pojavio Đorđe Bajić (1975). Profesor srpskog jezika i književnosti iz Beograda. Književni i filmski kritičar koji je zanat brusio od Yellow Cab-a i Popboxa ,pa do ostalih perjanica popularne kulture. Brusio tako što je pročitao, odgledao i recenzirao mnoge knjige i filmove iz žanra, dok nije shvatio da i sam može da piše u tom žanru. I to bez bojazni i stida koja je bila vidljiva kod prethodnih generacija domaćih pisaca. Hrabro je kao ambijent za svoju priču uzeo savremeni beogradski milje. Nije se libio ni da upotrebi domaća  prezimena koja se završavaju na . Mudro je predvideo da sve ovo neće biti ništa manje egzotično nego kod Agate Kristi ili Ju Nesbea. I tako je nastala Žuta kabanica – prvi istinski domaći krimić koji je pomerio napred granice žanra.

Žuta kabanica počinje ubistvom mladog studenta Milana Milutinovića. On je usmrćen udarcem čvrstog predmeta u glavu u mračnom haustoru zgrade u kojoj je stanovao. Policija smatra da je mladić žrtva pljačke koja je krenula po zlu. Sa time se ne slaže Boris Nastasijević, advokat čija je žena pod misterioznim okolnostima takođe nedavno stradala u toj zgradi. Njena smrt je proglašena nesrećnim slučajem. Ali, Boris Nastasijević i Dafina, sestra njegove pokojne supruge, ne slažu se sa time. Oni pokreću svojevrsnu ličnu istragu, a prvi misteriozni tragovi do kojih dolaze, suočiće ih sa neverovatnim tajnama koje kriju mnogi stanari te sablasne zgrade.

Žuta kabanica ima sve što jedan dobar triler treba da ima – uzbudljivu radnju, dobar zaplet, teško razrešivu misteriju i na kraju, neočekivan rasplet. Moderan krimić, tkzv. whodunit  – podžanr u kojem do samog kraja ne znamo ko je ubica. Đorđe Bajić ima sjajan osećaj za tajming. On nas majstorski vodi kroz priču, dozirajući uzbuđenja tako da čitaočeva pažnja i znatiželja sa svakom stranicom knjige sve više rastu. Mi ne prestajemo da se pitamo šta se tu dešava i ko je kriv.

Žuta kabanica je prvi pravi domaći krimić u punom značenju te reči.

Zgrada oko koje se sve dešava i među čijim stanarima se traga i za ubicom, pravi je jedan hičkokovsko-linčovski kotao čudaka, perverznjaka, prevaranata i svakojakog društvenog šljama. U tom Bajićevom mikrokosmosu tragaoci za dubljom simbolikom mogu pronaći i razne paralele sa svim onim poremećenostima savremenog društva. Mada, sam autor ne ide suviše u širinu, niti troši našu čitalačku pažnju bilo kakvim bespotrebnim detaljima. On je, kao što to već zahteva svaki dobar krimić – fokusiran na sam zločin, i sva dešavanja i likovi u službi su toga. Naročito obratite pažnju na lik Nikole Limana. To je inspektor beogradske policije koji značajniji akter priče postaje tek negde od sredine knjige. Policajac koji ima dosta Hari Hulerovskog u sebi, i koji će nas uvesti u uzbudljivu završnicu punu krvi i neočekivanog raspleta.

Žuta kabanica je prvi pravi domaći krimić u punom značenju te reči. Začetnik i predstavnik nečega što možemo nazvati srpski noir. Ako volite Stiga Lašona ili Jua Nesbea, zavolećete i Đorđa Bajića. Autentičan, uskospecijalizovan pisac odličnih kriminalističkih romana – a naš.

Sledeća dobra knjiga ocena

Zuta kabanicaŽuta kabanica

Đorđe Bajić

Izdavač: Čarobna knjiga

Beograd, 2013.

Related Post

Preporučujemo da pogledate

DESET ZAMKI – Vasa Pavković / Krimi priče u duhu vremena
INTERVJU: MARKO POPOVIĆ – Posttranziciona Srbija pruža veoma zahvalne kulise za napetu i uzbudljivu priču
UBISTVO U KAPETAN MIŠINOJ – Nenad Novak Stefanović / Šerlok Holms jugoslovenske kraljevske epohe
JEDAN POGREŠAN KORAK – Marko Popović / Primer savršeno napisanog prvenca

Komentar