13
мај
2016
0

IZGUBLJENA REČ – Oja Bajdar / Reč za pravdu i dostojanstvo svih ljudi


Tursku spisateljicu Oju Bajdar, Beograđani su imali prilike da vide sredinom aprila, kada je u Deretinoj knjižari u Knez Mihajlovoj promovisala svoj roman Izgubljena reč. Radi se o jednom od najpoznatijih savremenih turskih pisaca – ženi čiji književni staž traje bezmalo 50 godina!

Autorka hrabro postavlja pitanja o kojima mnogi ćute, a njen akcenat na moralnom preispitivanju svakog pojednica, svih modernih društvenih pojava kojima se slepo klanjamo – nešto je što istinski oplemenjuje sve naše napore da napravimo bolje i pravednije društvo.

Rođena je 1940. godine u Istanbulu. Već zbog svog prvog romana, Alah je zaboravio svoju decu, koji je objavila još kao tinejdžerka, umalo nije izbačena iz škole. Šezdesete i sedamdesete godine su obeležene njenim čestim sukobima sa tadašnjim vojnim huntama , koje su se redom smenjivale na vlasti u Turskoj. Radeći kao univerzitetski profesor, pišući novinske kolumne, javno je kritikovala diktaturu u svojoj zemlji. Sve je kulminiralo 1980. kada je, zbog pretnji dugogodišnjim zatvorom, zajedno sa porodicom napustila Tursku i naselila se u Nemačkoj. Vraća se ponovo u zemlju početkom devedesetih, ali oreol večitog političkog disidenta ne prestaje da je prati sve do danas. Oja Bajdar je veliki borac za prava Kurda i veliki protivnik islamskog konzervativizma, antisekularizma i ukidanja medijskih sloboda. Zbog svega toga, njen politički aktivizam je problematičan i sadašnjoj vlasti u Ankari.

Ovako dugačak biografski uvod nisam napravio zbog toga što verovatno ništa ne znate o samoj autorki, već zbog toga što sve to ima veze i sa samom radnjom knjige. Sve to što ste pročitali o biografiji Oje Bajder, možete naći i u njenom romanu Izgubljena reč.

Omer Eren i njegova supruga Elif su junaci koji umnogome podsećaju na autorku. Oboje su iz visokih intelektualnih krugova Istanbula. On je uspešan pisac, a ona je ambiciozna naučnica. On je u stalnoj borbi sa društvenim predrasudama, sa nazadnjačkom tradicijom, sa nepravdama koje donosi autohtona vlast pod kojom njegovi sunarodnici stradaju. Ona je pak u večitoj moralnoj dilemi, jer u svojoj naučnoj laboratoriji eksperimentiše sa životinjama u ime viših ciljeva, dok sa druge strane deli progresivne političke ideje svog muža, među kojima je i podrška Kurda, koja ni dan danas nije nimalo popularna u Turskoj.

Život ovo dvoje intelektualaca mi pratimo kroz dugi niz godina, decenija. Smenjuju se vojne hunte, a njihov život postaje sve teži, pa oni čak i emigriraju u Zapadnu Evropu. Rađaju decu, uznapreduju u svojim karijerima, vraćaju se ponovo u Tursku. Jedan mladi bračni par kojeg će Omer upoznati menja iz korena njegov život, nagoni ga na putovanje na istok Turske, u pakao kurdsko-turskih sukoba, na put koji će mu pomoći da pronađe samog sebe. Paralelno, njihov sin započinje karijeru ratnog fotoreportera prilikom američke intervencije na Irak. I tu nailazimo na moralna preispitivanja tako tipična za prozu Oje Bajdar. Eren sin se, pod utiskom ratnih strahota koje je video, pita da li je humano to što on radi – zarađivati fotografisanjem ljudskog stradanja?

Izgubljena reč je roman koji je svakako vredan čitanja. Najviše zbog snažne autorkine poruke, zbog njene smelosti da se upusti u najkompleksnije društveno-političke probleme, ne samo savremene Turske, nego i čitave Evrope.

Radnja romana teče nehronološkim načinom. Mi u flešbekovima vidimo čas prošlost, čas budućnost. Predstavlja nam se gomila likova. Epizodni događaji, isprepletani filozofskim monolozima glavnih junaka, kojima zaista nije lako odrediti kontekst. Ovo umnogome otežava probijanje kroz štivo. Koliko god da se intelektualno upinjemo, mi kao čitaoci često nismo u stanju da nađemo izlaz iz autorkine komplikovane naracije.

Bez obzira na sve nabrojane mane, Izgubljena reč je roman koji je svakako vredan čitanja. Najviše zbog snažne autorkine poruke, zbog njene smelosti da se upusti u najkompleksnije društveno-političke probleme, ne samo savremene Turske, nego i čitave Evrope. Ona pruža duboku analizu odnosa između Istoka i Zapada, između sekularizma i islama. Autorka hrabro postavlja pitanja o kojima mnogi ćute, a njen akcenat na moralnom preispitivanju svakog pojednica, svih modernih društvenih pojava kojima se slepo klanjamo – nešto je što istinski oplemenjuje sve naše napore da napravimo bolje i pravednije društvo.

Sledeća dobra knjiga ocena

Izgubljena reč

Oja Bajdar

Izdavač: Dereta

Beograd, 2015.

Related Post

Preporučujemo da pogledate

UBISTVO DEDA MRAZA – Nikola Mišović / Patnje pravednog Jova
JEDNA DUŠA ZA HILJADU DUŠA / Odlomak iz romana „Izgubljena reč“ Oje Bajdar

Komentar