2
апр
2016
0

SONATA ZA LOŠEG ČOVEKA – Aleksandar Gatalica / Može li nemoralan čovek postati moralan?

Nakon ogromnog uspeha Velikog rata i osvojene NIN-ove nagrade, sledeće delo Aleksandra Gatalice se željno iščekivalo. U knjizi Sonata za lošeg čoveka pronalazimo čoveka socijalistu, iz doba devedestih godina i pratimo njegovo snalaženje u novom demokratskom dobu, dok ga senke prošlosti ne ispuštaju iz vida, kao ni stare navike, partijski drugovi…

Sin naše proslavljene mecosopranistkinje, veliki uživalac u klasičnoj muzici, čovek mračnih tajni, ustaljenih navika, nepoverljiv, nezainteresovan za tuđe, „obične“ živote „nevažnih“ ljudi – tako se može opisati glavni junak, gospodin Petrović.

Analiza njegovog lika nam poručuje da je on „izgubljena duša“. Međutim, da li je baš tako? Ljubav, saznaćemo, može svojom moći obujmiti i krhotine i sastaviti ih.

To se upravo događa gospodinu Petroviću, koji nakon nestanka (a kasnije saznajemo zapravo da je u pitanju smrt) svoje prve žene Ane ne dozvoljava sebi nikakvo zbližavanje, već samo povremeno sebi priušti „druženje“ sa ženama lakog morala.

I tako sve dok ne upozna Marinu, u koju se brzo i potpuno zaljubljuje. Autor nam to ovako dočarava:

Novi gospodin Petrović neutemeljen je, naivan i nepredvidiv. Stari ima sve okoštale navike na svojoj strani. Radio-aparat. Treći program podešen na 97,6 megaherca, engleski porcelan koji sakuplja – sve je na njegovoj strani. Ali, devojka je protiv njega i, dok se ona nalazi pred očima zaljubljenog, za starog gospodina Petrovića nema nade.

Marina je devojka mlađa od gospodina Petrovića tridesetak godina i svira violu u manje-više amaterskom orkestru. Nažalost, zaslepljeni Petrović kasno shvata da je sva ta ljubav bila samo predstava – Marina i vođa orkestra su razvili svojevrstan posao: ona je zavodila stariju bogatu gospodu, glumila zaljubljenu devojku, useljivala se u njihove stanove, uzimala novac i prodavala skupocene poklone koje je dobijala i sve to delila sa vođom orkestra, koji joj je tu gospodu i pronalazio.

Sonata za lošeg čovekaKada je napokon otkrio istinu, potpuno je duhom klonuo, doživevši svojevrsni nervni slom i povlačeći se potpuno u sebe. No, to nije sva njegova tragika. Iako je, zahvaljujući partiji, uspeo da izbegne dve optužbe i suđenje za pronevere i zločine učinjene devedesetih godina, potpuno nenadano dobijamo novi zaplet: biva optužen i osuđen zbog ubistva svoje prve žene Ane.

U zatvoru on potpuno psihičko oboljeva, jer ga sustiže sve što je tokom života doživeo i uradio, a dokrajčila ga je lažna Marinina ljubav. Jer, baš tada je on poželeo da se promeni, postajao je malo-pomalo bolji čovek, ako ništa drugo, ono bar ne potpuno bezosećajan prema drugim ljudima.

Ono što on ne saznaje ni kada se dogodio krah ljubavi, ni kada je odveden u zatvor, jeste da je Marina, potpuno čudno i za nju samu, počela nešto osećati za gospodina Petrovića. Naklonost, privrženost, ljubav.

I kada on iz zatvora biva premešten u sanatorijum zbog svog psihičkog stanja, odbijajući da jede i ne govoreći više ni sa kim, ona za to saznaje i odlazi mu u posetu. Tada i odlučuje da preuzme brigu o njemu, iako on više ni ne zna ko je ona, niti ko je on sam.

Na poslednjim stranicama knjige autor nam pruža sliku sadašnje Petrovićeve situacije, njegovom postepenom oporavku i Marininoj neumornoj požrtvovanosti i volji.

Prvih pedesetak stranica je ponajviše posvećeno upoznavanju sa neobičnom ličnošću gospodina Petrovića i to je ono što bi eventualno moglo zasmetati čitaocima naviknutim na uzbudljive i zanimljive događaje od početka pripovedanja. Na ovim stranicama toga nema, izuzev ponekih  događaja, koji bi se više mogli nazvati svakodnevnim ponašanjem Petrovića, za koje je autor verovatno smatrao da su neophodni da bi ga čitoci bolje upoznali. Zaplet dolazi tek nakon ovih stranica, pa biste trebali biti malo strpljivi.

Ukoliko želite da u jednom junaku vidite i doživite celu jednu epohu, razvoj života i sudbine od devedesetih godina pa sve do današnjice, Sledeća dobra knjiga vam preporučuje da pročitate Sonatu za lošeg čoveka.

Autor ovog romana, Aleksandar Gatalica, rođen je 1964. godine u Beogradu. Diplomirao je na Katedri za svetsku književnost. Pisac je, prevodilac sa antičkog grčkog i muzički kritičar. Do sada je objavio 11 knjiga i dobitnik je mnogo nagrada: NIN-ova nagrada, Nagrada „Meša Selimović“, Nagrada Narodne biblioteke Srbije, Nagrada „Vitez srpske književnosti“…

Sledeća dobra knjiga ocena

Sonata za lošeg čoveka

Aleksandar Gatalica

Izdavač: Vulkan izdavaštvo

Beograd, 2015.

Related Post

Preporučujemo da pogledate

SAVRŠENO SEĆANJE NA SMRT – Radoslav Petković / Okultni triler srpskog Umberta Eka
PA KAO – Vladimir Tabašević / Pakleno neobična književnost
ISLEDNIK – Dragan Velikić / Stvarnost kakvu nam je i sam život isporučuje

Komentar