17
феб
2016
0

Da li se u Srbiji čitaju knjige?


Iz godine u godinu mediji nas bombarduju statistikama po kojima se danas veoma malo čita. Prosečan stanovnik Srbije i balkanskog regiona je izgubio naviku da čita knjige, a ovaj trend se beleži i na Zapadu. Postoje i statistike koje nam kažu da skoro svaki drugi građanin naše zemlje, godišnje ne pročita nijednu jedinu knjigu. Jer, u zemlji u kojoj se većina stanovnika bori za golu egzistenciju, u zemlji u kojoj i to malo što se zaradi ljudi najviše vole da potroše u kafićima, buticima i kladionicama, u zemlji u kojoj na TV kanalima dominiraju rijalitiji i talk šoovi, u zemlji u kojoj se glavni vid pisanja i čitanja sveo na satuse sa društvenih mreža – ljudi nemaju para da kupuju i čitaju knjige.

Međutim, u ovoj zemlji apsurda postoji i jedna druga statistika. Po toj statistici, ovde se prosečno godišnje objavi dve do tri hiljade knjiga. A broj registrovanih pravnih lica koji se bave nekim vidovima izdavaštva ili publikovanja, takođe se meri sa više hiljada. Po toj statistici, mi smo izdavački i književni raj, koji, s obzirem na razmeru broja stanovnika, ne zaostaje mnogo za recimo Amerikom ili Velikom Britanijom.

Za razliku od prve, ova druga statistika ohrabruje. Ako se godišnje štampa toliko knjiga, to onda znači da knjiga ipak ima neku svoju publiku, i da ona, koliko god da je i to apsurdno, možda uopšte nije toliko mala. Beogradski sajam knjiga, koliko god da se pretvorio u običan vašar taštine, prosečno poseti 150.000 ljudi. I upravo ta brojka od 150.000 figurira i kao neki prosečan broj čitalaca, koji u svakom trenutku postoji u Srbiji kad je tržište knjiga u pitanju.

Bilo kako bilo, moramo imati u vidu i to da naš prosečan čitalac nema naviku da kupuje knjige (kao i za sve ostalo u životu što bi najčešće hteo besplatno), ali je kod nas veoma razvijena kultura pozajmljivanja knjiga. Istina je da u mnogim provincijskim gradovima više ne postoji nijedna knjižara, ali i dalje svaki grad ili malo veće mesto imaju biblioteku. Mi i dalje imamo razvijeni trend da ideju za sledeću knjigu koju ćemo čitati dobijemo od prijatelja ili poznanika, od kojih neretko i pozajmimo dotičan naslov. Tako da, usitinu je teško reći koliko ljudi u Srbiji zaista čita, iz prostog razloga što je nemoguće pratiti sve kanale preko kojih čitaoci dolaze do svojih knjiga.

Uglavnom, ništa mi tu nismo gori od Zapada. A s obzirom na veličinu zemlje i broj stanovnika, čak i mi imamo problem sa hiperprodukcijom knjiga. Godišnje se objavi mnogo više naslova, nego što to realne potrebe i broj čitalaca nalažu. Čak iako ste u ovoj zemlji čitaoc, imaćete ogroman izazov u tome da odaberete šta ćete čitati. Veliko je pitanje kako ćete snaći kad se nađete u nekoj megaknjižari ili biblioteci, okruženi destinama hiljada knjiga, gde će i sveži bestseleri, i klasici, i blaženi anonimusi, da vrište prema vama kroz raskošno dizajnirane korice. Jedna od misija Sledeće dobre knjige je da vam pomogne da se izborite sa ovim izazovom.

Generalni zaključak bi bio da, koliko god da postoji čitaoca u Srbiji, uvek može više i bolje. Čitanje je individualna stvar, pa su čitaoci kao neka sekta koju možda nije lako uočiti – što ne znači da je nema. A baš zato što je čitanje individualna stvar, trebalo bi više da je praktikujemo. Time ćemo razvijati i svoje individualne potencijale, ali i potencijale društva.

Dobra knjiga može da pokrene stvari, da ih popravi, da bude kontrast svetu. Jer, kad čovek piše on ističe vrednosti i time doprinosi da bude više istine, a manje laži.

Mario Vargas Ljosa

Sa ovim Ljosinim rečima ćemo završiti jedan od prvih postova na ovom blogu, s nadom da će i njih i čitaoca biti sve više u Srbiji.

Sa misijom i ciljevima Sledeće dobre knjige, možete se upoznati ovde.

Related Post

Komentar