15
феб
2016
0

BEOGRADSKA KNJIGA MRTVIH – Aleksandar Petrović / Besmrtna knjiga među beogradskim krimićima

Mumija, egipatska knjiga mrtvih i nestali arheolog u srcu Beograda. Ovo bi ukratko bio opis radnje. Na osnovu ovoga, novi roman mladog beogradskog pisca Aleksandra Petrovića ne deluje obećavajuće. Kao prizori iz onih jeftinih nemih crno-belih horora iz kojih mumija obmotana lanenim zavojima iskače iz sarkofaga i plaši usplahirenu raju. Ako tome dodamo da verovatno niste nikad čuli ni za Aleksandra Petrovića (iako mu je ovo drugi roman), ni za izdavača, onda sve ide u prilog toga da ćete ovu knjigu zaobići u širokom luku, ako je nekim čudom i ugledate u knjižarama. A ne bi trebalo. U pitanju je odličan roman.

Besmrtna knjiga među svim beogradskim krimićima.

Od samog starta, Petrović se kao pisac ponaša nekako nenametljivo. Roman Kolaž za dvoje (Čekić, 2010), kao i kratka proza razasuta po mnogobrojnim zbornicima i časopisima koje čita samo usko-stručna književna publika – jedine su Petrovićeve spisateljske ostavštine. U skladu sa time, on je i u Beogradskoj knjizi mrtvih potpuno nepretenciozan, ni ne pokušavajući da knjigu predstavi bilo kako drugačije nego kao običan krimić ili triler. A trebalo bi. Ima tu puno potencijala. Ima tu vrhunskih literarnih bravura.

Ako je posmatramo samo u okviru zadatog žanra, i tu Beogradska knjiga mrtvih ispunjava vrhunske domete. Isidora je mlad i perspektivan arheolog koja je radila na istraživanju i restauraciji jedne egipatske mumije, koja je igrom slučaja našla u Beogradu. Ona iznenada nestaje, a njen slučaj preuzima policijski inspektor Neobojša Radić. Petrović ovog svog istražitelja koji ima nesnosne glavobolje i flešbekove na misterioznu nesreću, portretiše u stilu junaka mračnih nordijskih krimića koji su sada toliko popularni. A i svi ostali protagonisti su majstorski isportretisani, gradeći jedan kompleksan svet Isidorinih porodičnih prijatelja i kolega, svet prepun intriga, prevrtljivih ljudskih osobina i neočekivanih obrta.

Beogradska knjiga mrtvih verno nam prenosi tu neku opčinjenost starih Egipćana smrću, tu njihovu setu i stalnu težnju ka besmrtnošću.

Kao što rekoh, u sjajnoj priči i besprekornom zapletu je najveća čar Petrovićeve knjige. On sjajno vlada tajmingom, tako da čitaoca dozirano uvlači u misteriju, otkrivajući sa svakom stranicom taman toliko da se pažnja i velika znatiželja zadrže do samog kraja. Nema bespotrebnih opisa, niti suvišnih detalja. Društveni ili bilo kakav drugi kontekst je sveden na najveći mogući minimum. Sve je savršeno odmereno. Samo čista i prosta priča. Smeštena na mali broj stranica, pa ćete knjigu progutati za najviše dva dana.

Autor se potrudio da nam ponudi savršeno žanrovski napisan krimić. I u tome je uspeo. Ali, kako u svakom trudu ume da bude i neočekivanih plodova, tako i Beogradska knjiga mrtvih daleko nadilazi i razbija stroge okove žanra koje joj je autor zadao.

Beogradska knjiga mrtvihMalo je poznato da je egipatska mumija oko koje se gradi ova fiktivna naracija, u stvari, jedina stvarna ličnost u priči. Poznata je kao Beogradska mumija, svoje mesto ima i na Wikipediji, stara je više od 2.500 godina, a u Srbiju ju je doneo somborski plemić Hadži Pavle Riđički davne 1888. godine. Zna se čak i ime mumificirane osobe – Nesmin. Nesmin je za života bio sveštenik u hramu egipatskog boga plodnosti Mina. Mumija potiče iz Akmima, grada 200 km nizvodno od Luksora. Zanimljivo je da je tokom svog stogodišnjeg boravka u Srbiji, Beogradska mumija imala minimalni broj izlaganja. Zbog lošeg stanja, nestručnog rukovanja ali i neadekvatnih uslova za čuvanje, najveći deo svog veka mumija je provela u depoima Narodnog muzeja. Gde se i danas nalazi.

Gde ju je i Aleksandar Petrović preuzeo za svoju priču. Da svima nama koji smo ljubitelji egiptologije pruži veliko zadovoljstvo kroz nova saznanja o uvek aktuelnim misterijama drevne zemlje faraona. Beogradska knjiga mrtvih verno nam prenosi tu neku opčinjenost starih Egipćana smrću, tu njihovu setu i stalnu težnju ka besmrtnošću. Zato je ta knjiga mnogo više od običnog krimića ili trilera. Besmrtna knjiga među svim beogradskim krimićima.

Sledeća dobra knjiga ocena
Beogradska knjiga mrtvih

Aleksandar Petrović

Izdavač: Periskop

Beograd, 2015.

Related Post

Preporučujemo da pogledate

INTERVJU / Aleksandar Petrović – Pisac krimića koji prevazilaze žanr